Крајишке лингвистичке доскочице

Начинске

Нисам дош'о да се тучем лоло, него једно да поведем коло.

Жао ми је моје прве жене, покојница, волила је мене.                                                                                                            Мала моја ове руке двије, пипале би Ђе пипало није.

О мој Бране, барабо пијана, увјек су ти уста насмијана.

Еј, сви причају како <име> тоне, он купује нове камијоне.  

Обри <име> бркове и браду, да ти жене године не знаду.                                                                     Пијем пјевам, не спавам по ноЋи, о мој <име> докле' ли Ћу моЋи.

Мјесне

Пола лола затворио Пала и тебе Ће Рогатице мала.                                                                               Све је пало јос Горажде брале и њега Ће браЋа да повале.
МркоњиЋу завичајна слико, неЋе тебе замјенити нико.
О мој Брате, невријеме се спрема, а мој <име> под шатором дријема.
Вози ме на Пале, преко ледина, тамо живи моја једина
У Сијевцу, нема дана када киша лије, још се <име> оженио није.
Увенула јела и топола, Ђе је моја ладовала лола.
Расла ружа у сред винограда, Ђе но <име> љуби <име>. 
ОставиЋу кључеве на столу, оду са њом на ледину голу.                                                                        Вучја Лука и Ракова Нога, то је била барабинска лога.                                                                          Кад се <име> из Русије врати, жарко Ће ме сунце огријати.                                                              Невесиње, у теби сам био, Црна Горо у тебе Ћу скоро.                                                                           Ој, Шипово најмилији граде, у теби ми сва младост остаде.                                                                Нема горе ко до ТребевиЋа, ни момака као <презиме>.                                                                         Еј, Книне граде, и тврЂаво стара, све је моје до Равних Котара.                                                           Ој ракијо, родила на глогу, ја без тебе живјети не могу!

Временске

О Насере турску ли ти нану, ЋераЋу те о Петрову дану.
Еј, да је сад по мало касније.
ЖениЋу се ове зиме, да се мајка има сваЂат с киме.

Колицинске

Ја сам молер и то ми је струка, окречиЋу пола комшилука.
Ево <име> ево и бригаде, само нема тебе <име>.
Убио се, ни ногу, ни руку, тројица га по њиви вуку.
Скаче, скаче ал' кад зарже три га добре морају да држе.                                                                                                           О, мој <име>, све на тебе вика, ниси ни ти бараба толика.                                                                                                   УдаЋу се ја у село пето, у мом селу све је заузето.                                                                                                                УдаЋу се ја у село пето, у <име села> све је заузето.                                                                                                                    Еј, жен' се <име> и доведи дванес', теби једна, а нама једанес'.                                                                                          Кол'ко има да не говоримо, доЂи <име> да се помиримо.                                                                                                         Аој моје тридесет и двије, још се лола оженио није.                                                                                                              Имам пиштољ од осамн'ест центи, синоЋ сам га кратио на бренти.

Узроцне

И мој ђедо био је Солунац, вратио се рањен у Братунац

О мој <име> да ста буде теби, три године запјевали не би.

Да зна була каква је сланина, никад не би љубила Турчина.

Удала се, на свадби јој био, нема пиЋа које није пио.

Возим, возим сваки дан, камион ми други стан.  

И мој <име> са челиком ради, а ја јадан умирем од глади.                                                                        Моја мала у пекари ради, а ја јадан умирем од глади.                                                                            Под ребра ме подбочило, не виЂам те мој <име>.                                                                                  Све су моје потонуле лаЂе, све због једне плавокосе <име>.                                                                Еј, остави ме најмилија моја, е мој <име> и тебе Ће твоја.                                                                    Лако ти је кад' камеру имаш, коју волиш, ти камером снимаш.
Пјевац пјева, лаје цуко, отвори ми баба Ђуко.

Циљне

Сто конобар сад му пиву не да, дошла <име> <име> да гледа

Гаро, гаро, ево твога пјане.

Кажу жене имам доброг вранца, иштале га, не пуштам без ланца.                                                                                      Питај цуре, реЋиЋе ти свака, ожењени љубе боље од момака.                                                                                       Свашта <име> умије, у све се разумије, још да <име> не пије, било би паметније.                                                          Свашта <име> умије, у све се разумије, још да с <име> не пије, било би паметније.                                                      ЗапјеваЋу жеља ми је јарка, да поменем <име> <презиме>.

Упитне

О мој <име>, је ли теби жао, сто ти нисам шараву продао?

Ђе се твоји копају?

Ђе си Ђеде сакрио кокарду, кад је <име> распустио гарду?

Би ли куме кумовао и по други пут, има једна зена за којом сам луд?

Одакле су твоји?

Шта је Ацо, шта је који Ђаво, шта то теби никад није право?                                                                                                 Имал' ико од ових младиЋа да не позна <име> <презиме>?                                                                                                        Ој <име> <презиме> зашто си се одо пиЋу?                                                                                                                                     Ја на врата, жена виче, куд' си пош'о несретниче?

Односне

О, мој <име>, твога ли ти миша, кад те <име> пуница ошиша.                                                                                                      Ој <име>, ракију о'лади, па шта 'оЋеш ти од <име> ради.                                                                                                               Ој <име>, ракију о'лади, па шта 'оЋеш од <име> уради>.                                                                                                               Ја је љубим, она каже хвала, добро љубиш опет би ти дала.                                                                                                    НеЋу момка, 'оЋу ожењена, чекаЋу га да му оде жена.